Tema dana

Noć kada smo izgubili Kosovo 1999. godine

General Dragoljub Ojdanić
Noć kada smo izgubili Kosovo 1999. godine
Brifing.rs

Pokojni ruski diplomata Viktor Černomirdin praktično je prodao Kosovo za jedno veče tokom pregovora s Amerikancima u Bonu, uoči potpisivanja Kumanovskog sporazuma. On je, naime, da bi dobio podršku Vašingtona za predsedničku kandidaturu u Rusiji, pristao na drastičnu promenu plana za KiM, pa je tako, umesto dokumenta koji je predviđao mnogo veća prava vlasti u Beogradu na toj teritoriji, potpisan sporazum, onakav kakav jeste, i Kosovo je praktično predato u ruke Amerikancima.

Ovo otkriva tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, kom je saznanja o dramatičnoj bonskoj noći i svemu što se tokom nje dešavalo do detalja preneo ruski general Leonid Ivašov.

Černomirdin, koji je tada bio glavni pregovarač za Kosovo s ruske strane (to je bilo vreme bombardovanja), iz Moskve je 1. juna 1999. u Bon poneo nacrt mirovnog sporazuma, prethodno usaglašen sa NATO generalima Džordžom Kejsijem i Robertom Foglesongom. Tokom razgovora sa američkim državnim sekretarom Strobom Talbotom i specijalnim izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem trebalo je samo precizirati određene detalje plana čija su osovina bile tri ključne tačke (pogledajte okvir) i koji je suštinski za SR Jugoslaviju odnosno Srbiju i Slobodana Miloševića bio neuporedivo povoljniji od nekoliko dana kasnije potpisanog Kumanovskog.

OFICIRI POLUDELI

Prema rečima Ivašova, Černomirdin je prvog dana usaglašavanja dokumenta (2. juna) zastupao smernice zvaničnog Kremlja da bi iza ponoći, pošto su delegati otišli na spavanje, ostao da u četiri oka razgovara sa Talbotom. Već sutradan ujutru, pošto je došao iz Bona u Beograd, Černomirdin je Srbiji ponudio sasvim nova rešenja za Kosovo.

O tome šta je za manje od 48 sati drastično promenilo stav ruskog izaslanika nauštrb srpske strane govori Ojdanić. On za Srpski telegraf tvrdi da su Amerikanci Černomirdinu obećali podršku za predsednika Rusije u izborima koji su bili iste godine.

– Talbot je u ime američke vlade obećao Černomirdinu da će biti Jeljcinov naslednik. To je jedini i najveći razlog što je on preko noći potpuno promenio ploču i potpuno se oglušio o moskovski plan. Sebe je već video kao nekog ko stoji na čelu Rusije, tako da ga nije zanimalo ništa više od toga. Amerikanci su zauzvrat od njega zahtevali da podrži sve ono što bude Ahtisari predlagao, što se i desilo – otkriva Ojdanić.

General objašnjava da je Ivašov, kao i mnogi visoki činovnici iz ruske delegacije, bukvalno poludeo zbog novog stava Černomirdina, podvlačeći da je nekoliko generala čak zaplakalo, znajući da se Srbiji sprema pakao u režiji SAD.

– Ivašov je nas nekoliko iz Štaba vrhovne odbrane najpre informisao o postojanju tog plana, koji nam stiže iz Moskve. Ja sam i tada rekao da je za Srbe u tom trenutku ovo bio najkorektniji i najprihvatljiviji plan. U ruskoj delegaciji su bila istaknuta vojna lica i predstavnici njihovog ministarstva odbrane koji su istinski voleli srpski narod. Veoma teško su podneli takav razvoj situacije – navodi Ojdanić i podseća na Ahtisarijevu pretnju srpskoj strani da će, ukoliko ne prođe njegov mirovni projekat, Beograd biti ravan kao tepsija.

BAŠ NAS UKOPAO

Nekadašnji predsednik Vlade Srbije Nikola Šainović kaže da je pozicija Rusije tada bila izuzetno problematična za nas.

– Mi u tim momentima ne da nemamo podršku Rusije nego imamo saopštavanje američkih stavova na ruskom jeziku. Ipak, elementi tog plana iz Moskve bili su za nas bar minimalno prihvatljivi. Međutim, u završnoj fazi je Černomirdin prihvatio stav državnog sekretara Talbota, pravdajući se mnogo godina kasnije da je to navodno uradio prema instrukciji predsednika Jeljcina da ne sme uvući Rusiju u rat – ističe Šainović.

Penzionisani oficir VJ Veselin Šljivančanin saglasan je da je ključ prepuštanja Kosova u ruke međunarodne zajednice bio u antisrpskoj politici tadašnjeg ruskog rukovodstva.

– Postupkom Černomirdina ukopana je povoljna situacija po Srbiju, koja, kako se ispostavlja, ima odjeka i danas. Srpski rukovodioci iskreno su verovali u pomoć braće Rusa, ali ništa nije bilo od toga. Ostali smo sami još od uvođenja sankcija 1992. Drugačije bi bilo da je tada bio Putin na čelu Rusije – zaključuje Šljivančanin.

Ovo je predviđala prva verzija plana za KiM

1. Razmeštanje NATO trupa na teritoriji KiM, ali nigde bliže od 50 km od linija razdvajanja prema centralnoj Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji

2. Ostanak 50 odsto srpskih snaga koje su bile na Kosmetu na teritoriji pokrajine

3. Naši graničari i organi MUP Srbije nadgledaju povratak Albanaca koji su tokom bombardovanja NATO prešli sa KiM u Albaniju.

republika.rs

Kliknite da bi ste dodali komentar

Ostavi Komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright © 2019 Brifing.rs

Copyright © 2019 Brifing.rs